Jedna aplikacija. Cela banka.
mBanking aplikacija
Plaćanja, krediti, kartice, dozvoljno prekoračenje – sve dostupno odmah.
Upravljanje finansijama koje donosi sigurnost i jednostavnost.
Kako se zaštititi od sajbera napada?
Internet je društvu doneo izuzetne mogućnosti, ne samo što se pristupa informacijama tiče, već i olakšavanja svakodnevnih radnji.
Ipak, postoji i ona druga strana priče, na koju je potrebno izuzetno obratiti pažnju, a to su lažne stranice i različite sajber prevare. U poslednjih nekoliko godina, čini se da je broj sajber napada na države, institucije, ali i pojedince u porastu, a kreatori lažnih stranica, poznatih kao "fišing" (phishing) prevare, skidaju novac sa računa i podatke sa kartica. Zaštita je pre svega u načinu korišćenja interneta kao i pažljivim potezima prilikom ostavljanja podataka na bilo kom sajtu.
Finansijske institucije, i to prvenstveno banke i procesori kartičarskih plaćanja, tradicionalno su izložene stalnim pokušajima prevara, posebno preko klijenata korisnika finansijskih usluga, budući da ove aktivnosti omogućavaju počiniocima sticanje direktne finansijske dobiti uz minimalna ulaganja. Sa druge strane, finansijske institucije su izuzetno zaštićeni sistemi, čija se bezbednost kontinuirano unapređuje.
Napadi krađe identiteta mogu biti u mnogim oblicima, ali svi imaju zajednički cilj – da nateraju klijente da dele osetljive informacije poput poverljivih podataka za prijavu, podataka o kreditnoj kartici ili podataka o bankovnom računu. Stoga je izuzetno važno da svi korisnici finansijskih usluga strogo vode računa sa kim dele svoje poverljive podatke kao što su broj računa, lozinka, PIN kod i slično, kao i da ne nasedaju na potencijalne maliciozne pokušaje prevara, već da sve komunikacije sumnjivog tipa provere sa svojom bankom.
Ovo su najvažnije smernice za zaštitu:
- Informišite se o tehnikama krađe identiteta – neprestano se razvijaju novi načini prevara. Ako niste upoznati s novih tehnikama prevara, mogli biste nenamerno postati žrtva. Zato širom otvorite oči i pratite novosti o novim "fišing" prevarama. Ako za njih saznate što je pre moguće, rizik da nasednete na njih će biti znatno manji.
- Razmislite pre nego što kliknete! – Pre nego što kliknete na link za koji niste sigurni, postavite pokazivač miša iznad nje. U poruci e-pošte za krađu identiteta može se tvrditi da dolazi od legitimne kompanije, a ako kliknete na link, njihova stranica može izgledati tačno kao pravo web-mesto. Većina "fišing" poruka e-pošte počinje sa „Dragi korisniče/ce“, pa treba biti oprezan kada naiđete na ovakve poruke. Kada niste sigurni, idite direktno na izvor umesto da kliknete potencijalno opasan link.
- Ne nasedajte na lažne nagradne igre! – Jedna od najčešćih prevara jeste da ste samim klikom na određenu stranicu postali jedan od dobitnika određene nagradne igre, a dok vam za preuzimanje nagrade potražuju podatke sa kartice. Nemojte nasedati na takve poruke, i uvek imajte u vidu da ni na jednom sajtu sumnjive prirode ne bi trebalo da ostavljate svoje podatke.
ŠTA JOŠ MOŽETE DA URADITE:
- Da biste izbegli ove krađe identiteta, pridržavajte se najboljih praksi e-pošte: Ne klikćite na veze ili priloge pošiljalaca koje ne prepoznajete.
- Budite posebno oprezni sa .zip ili drugim komprimovanim ili izvršnim tipovima datoteka (npr .exe).
- Ne šaljite osetljive lične podatke (poput korisničkih imena i lozinki) putem e-pošte.
- Pazite na pošiljaoce e-pošte koji koriste sumnjiva ili pogrešna imena domena.
- Pažljivo pregledajte URL adrese da biste se uverili da su legitimne i ne nameštaju web lokacije.
- Ne pokušavajte da otvorite zajednički dokument koji ne očekujete da će vam biti poslat.
- Budite posebno oprezni prilikom otvaranja priloga ili klika na linkove ako primite e-poštu koja sadrži upozorenje koje obaveštava da potiče iz spoljašnjeg izvora.
- Budite posebno oprezni kod promena standardnih ino instrukcija dobavljača.
UniCredit Banka kao finansijska institucija nikada svojim klijentima neće tražiti dostavljanje npr. broja kartice i PIN šifre putem emaila, SMSa ili socijalnih mreža te nuditi usluge koje nisu u direktnoj vezi sa redovnim poslovanjem banke koji se sprovode kroz ustanovljene kanale komunikacije. Na primer, ako dobijete „neodoljivu ponudu“ za kredit sa minimalnom kamatom preko Facebook-a u vidu reklame i dalje budete upućivani da uplaćujete sredstva na račune fizičkih lica u zemlji i inostranstvu, budite sigurni da postajete žrtva prevare.
