Fišing: Kako ga prepoznati i zaštiti se od prevare

U moru mejlova, uvek postoji mogućnost da vas neki namami na pogrešno mesto.

Nemojte rizikovati vašu bezbednost: važno je prepoznati pokušaje fišinga, kako ne biste bili obmanuti.

Višing i Smišing su najnoviji oblici sajber prevara: budite na oprezu kada su u pitanju SMS, WhatsApp poruke ili lažni kontakt centri.

Sumnjivi linkovi i neuobičajene promocije treba da vam budu alarm za prevare, hakerske napade i IT viruse. Važno je biti spreman i prepoznati ih.

Lozinka: kako je kreirati, zapamtiti i koristiti bezbedno

Da li je lozinka neophodna za svaku aplikaciju? Postoji puno lozinki koje uopšte nije lako zapamtiti. Važno je da ih na pravilan način birate i čuvate.

Opasna dokumenta: kako da zaštitite vaše uređaje od virusa

Bolje sprečiti nego lečiti. Kompjuterski virusi su zarazni, ali najbolji doktor za vaše računare i druge uređaje ste upravo vi.

U prethodnom periodu je ustanovljen trend porasta prevara i sajber incidenata koji se zasnivaju na BEC (Business Email Compromised) i CEO (Chief Executive Officer) prevari. Radi bezbednosti Vas kao pojedinca, odnosno Vašeg preduzeća, kao našeg klijenta, molimo Vas da se upoznate sa ovim vrstama prevara.

BEC je u startu nazivana “Man in the Middle“ prevara iz razloga što su prevaranti ili napadači uspevali da se umetnu u komunikaciju između dva ili više sagovornika i na taj način dobiju informacije koje su im bile potrebne za dalje delovanje. U samom početku, prevare su bile usmerene i na fizička lica, najčešće radi kasnijeg iznuđivanja ili ucenjivanja. U poslednje vreme, ove prevare su u većoj meri usmerene na pravna lica, bez obzira na polje aktivnosti. Proces započinje tako što prevaranti, koristeći metode socijalnog inženjeringa, ciljano šalju različite mejlove koji u sebi sadrže maliciozne softvere. Jednom aktiviran, softver omogućava prevarantu da ima pristup računaru, mejlu ili bilo kom drugom vidu komunikacije koja se ostvaruje te što mu omogućava da ima punu sliku o aktivnostima pravnog lica/kompanije. Prevaranti kreiraju naloge elektronske pošte koji su vrlo slični pravim nazivima. Upotrebom ovakvih naloga, prevaranti upravljaju celokupnim procesom dogovaranja poslovnih transakcija između dve ili više kompanija. Prevara se završava tako što kompanija dobija fakturu koja sadrži podatke o računima prevaranata na koje se uplaćuje novac, umesto na prave račune poslovnih partnera.

CEO prevare imaju sličan način sprovođenja, s tim što njih od klasičnih BEC odvaja deo gde se kao nalogodavac za biznis potez kao odgovorno lice javlja lice koje imenom zaista postoji, unutar kompanije ili iz kompanije majke. Kao takvo lice, pojavljuje se prevarant, koji, takođe metodama socijalnog inženjeringa, dolazi do saznanja o navikama zaposlenih i njihovom odnosu sa Izvršnim direktorom (CEO) kompanije. Nalog koji dolazi od “CEO“ obično sadrži deo koji bi trebalo da vas uveri da vam priča pravi CEO, a onda dolazi i deo koji bi trebalo da se realizuje bez odlaganja i koji sadrži zahtev za inicijaciju plaćanja. Ideja je proistekla iz osobine biznis ljudi da se reč CEO-a poštuje, sluša i da se isti vrlo retko kontaktira u cilju potvrde izdatih naloga ili poslovnih odluka. Nalog je najčešće dat elektronskom poštom ili čak i telefonom. Telefonom se pozivaju zaposleni koji u ranijem periodu nisu mogli biti u kontaktu sa CEO-om. Takav potez može rezultirati gubitkom velike količine novca, jer odluke CEO-a su obično investicione, važne i velike vrednosti. Kompanija shvata da je prevarena tek naknadno i to nakon direktnog ili indirektnog kontrolisanja troškova. Takođe, bilo je slučajeva kada su ovakvi „zahtevi“ dolazili i od Finansijskog direktora (CFO - Chief Financial Officer).

Prevare ove vrste je moguće sprečiti ili ih otkriti pre gubitka sredstava, ali je neophodno:

• Održavati kontakte sa poslovnim partnerima kroz više kanala (mejl, Skype, telefon…)
• Vršiti redovno ažuriranje operativnog sistema i anti virusne zaštite
• U poslovnoj komunikaciji ne koristiti elektronske adrese sa besplatnih mejl servisa (gmail, yahoo, aol..)
• Izbegavati razmenu dokumentacije koja sadrži memorandum preko mejl komunikacije
• Pre potpisivanja ugovora, izvršiti potvrdu detalja sa biznis partnerom koristeći proveren vid komunikacije (telefon, Skype ili sl.)
• Nakon pristizanja fakture elektronskom poštom izvršiti proveru detalja koristeći proveren vid komunikacije (telefon, Skype ili sl.)
• Izbegavati upotrebu programa za udaljen pristup računaru (RDP, TeamViewer i sl.)
• Naloge pristigle od strane visokih menadžera obavezno proslediti na proveru i odobrenje neposrednom menadžeru ili pretpostavljenom, službi za kontrolu troškova i sl.
• U slučaju da se primete radnje ili detalji koji mogu ukazivati na BEC ili CEO prevaru, bez odlaganja obavestiti policiju, tužilaštvo i banku
• U slučaju da se primete radnje ili detalji koji mogu ukazivati na BEC ili CEO prevaru, ni u kom slučaju ne brisati mejlove ili drugo (dokumenta u .pdf formatu ili sl.)
• U slučaju da se primete radnje ili detalji koji mogu ukazivati na BEC ili CEO prevaru, ne prekidati komunikaciju sa prevarantima bez prethodne konsultacije sa nadležnim organima.

Nikada ne koristite istu lozinku za različite naloge. Uvek zaštitite svoju elektronsku poštu, profile društvenih mreža, korisničke profile povezane sa uslugama elektronskog bankarstva, kreditnim karticama, finansijskim proizvodima različitim lozinkama. Zaista, ako bi haker napao jedan od vaših naloga, mogao bi pristupiti i drugim vašim korisničkim profilima odnosno nalozima koristeći istu lozinku.

Da bi pristupio sigurnosnom sistemu zaštićenim lozinkom, haker često pribegava fišingu: putem mejla, za koji se čini da je poslat od strane banke ili veb stranice, primalac dobija hitan zahtev za logovanje. Čim se korisnik prijavi, podaci su ušli direktno u ruke sajber kriminalaca. Uvek proverite pošiljaoca: ovi fišing mejlovi se u većini slučajeva mogu lako prepoznati, jer se koriste neuobičajene mejl adrese sa kojih stiže elektonska pošta i nikada ne pristupajte ponudi koju niste tražili.

Kada veb lokacija zatraži da preuzmete podatke ili se prijavite sa korisničkim nalogom i lozinkom, proverite da li se na levoj strani adrese nalazi zelena ikona katanca, a zatim HTTPS protokol, koji možete videti u samom nazivu veb adrese kojoj pristupate (npr. https://www.google.rs)

Ako primite mejl sa neobičnim linkom ili prilogom (na primer dokumente overene kod notara ili druge vrste koje ne koristite u okviru svog posla), budite oprezni i nemojte im pristupati ili preuzimati. Nikada ne odgovarajte pošiljaocu dajući mu tražene podatke.

Obratite pažnju na naslov i telo mejla: ako sadrži gramatičke greške ili nije u skladu sa vašim maternjim jezikom, obrišite ga bez otvaranja. Mnogi hakeri pokušavaju da uđu u profile korisnika u raznim delovima sveta sa tekstovima prevedenim preko onlajn servisa koji tek treba da se usavrše i zato je sasvim lako videti da su ih kreirali sumnjivi izvori.

Kada primite prilog, uvek proverite nastavak imena datoteke pre nego što ga otvorite. Pored datoteka sa ekstenzijom .exe, virusi su sakriveni u lažnim fakturama, kaznama, obaveštenjima o isporuci itd. Takođe se brzo šire i obično se šalju kao .doc, .xls i .pdf datoteke. Budite veoma oprezni prema datotekama koje nemaju jedno od uobičajeno korišćenih ekstenzija: ako ih dobijete, ne pokušavajte da shvatite o čemu se radi, već ih odmah obrišite.

Jedna od strategija koju hakeri koriste je strategija širenja virusa putem mejlova sa sumnjivim prilozima, na primer, lančana pisma. Kroz priloge koji se preuzimaju i instaliraju, to su upravo vrste poruka koje omogućavaju hakerima da uđu u vaše korisničke profile. U tom slučaju nikada ne odgovarajte ili ne prosleđujte ove mejlove: obrišite ih i ispraznite kantu.

Ako nećete biti u kancelariji, podesite Autluk servis za automatsko odgovaranje samo za primaoce u okviru vaše kompanije, ali ne i za spoljne primaoce. Tako ćete izbeći da potencijalnim hakerima date do znanja da vas neko vreme neće biti, odnosno da vaš nalog neće biti pod vašom kontrolom u periodu odsustva.

Barem jednom nedeljno proverite transakcije na svom bankovnom računu i, ako je moguće, aktivirajte SMS obaveštenja koja vas odmah obaveštavaju o bilo kojoj transakciji koja uključuje odliv sredstava sa računa. Ako primetite bilo kakve transakcije ili troškove koji nisu uključeni, odmah se obratite banci i zatražite pojašnjenje, a u slučaju operacija koje nisu tražene, odmah prijavite slučaj, pružajući bilo kakve informacije koje bi mogle pomoći da se utvrdi izvor kršenja.

Besplatne javne wi-fi mreže poput onih koje nude tržni centri, aerodromi, hoteli ili odmarališta nisu uvek sigurne i morate slediti neke postupke da biste ih proverili i bili sigurni da niste osetljive podatke učinili dostupnim hakerima. Pre svega, nakon što vaš telefon ili laptop nađe besplatnu wi-fi mrežu, osigurajte da je zaštićena, tj. da treba da se prijavite da biste je koristili i logujete sa korisničkim nalogom i lozinkom koje vam je obezbedio pružalac usluga.

Kada koristite pretraživače van kancelarije ili kuće, uvek proverite bezbednosne protokole veb lokacija koje posećujete: koristite samo HTTPS koji podržava SSL (Secure Sockets Layer). Izbegavajte da se prijavljujete na finansijske usluge (kao što je elektronsko bankarstvo) ili plaćate kreditnim karticama kada niste 100% sigurni da je vaša Wi-Fi veza sigurna.

Da! Možete da koristite hotspot vezu za prenos podataka (svi telekomunikacioni provajderi nude ovu uslugu) ili da koristite svoj telefon kao hotspot za računar. U ova dva slučaja, umesto da koristite Wi-Fi mrežu, koristite paket svog davaoca mobilnih usluga. Za one koji su uvek u pokretu, napredno i preporučeno rešenje je korišćenje VPN veze (virtuelna privatna mreža) koja se aktivira prilikom uspostavljanja konekcije sa internetom preko wi-fi mreže. U ovom slučaju se stvara kriptovani tunel kroz koji podaci putuju, što čini potencijalni napad hakera izuzetno teškim.

Naš prvi savet je da instalirate sve programe i aplikacije, a posebno sve zakrpe operativnog sistema pre vašeg odlaska, koristeći sigurne veze (kod kuće ili u kancelariji).. Pored toga, redovno menjajte lozinke kako biste bili manje ugroženi. I na kraju, koristite samo zaštićene wi-fi veze i, ako je moguće, VPN.

Društvene mreže omogućavaju vam da javno delite svoju lokaciju i druge lične podatke. Da ne biste postali lak plen sajber napadača, zapamtite sledeće: ne prihvatajte kontakte od stranaca; registrujte se s drugom mejl adresom od one koju koristite za rad; omogućite dvostruku autentifikaciju i redovno ažurirajte svoje lozinke; optimizujte postavke privatnosti za različite društvene mreže. I na kraju, pokušajte da uvek budete proaktivni. U slučaju sumnjivih aktivnosti, mnoge društvene mreže šalju obaveštenja na mejl adresu sa kojom ste se registrovali i izveštavaju o datumu, vremenu, mestu i korišćenom pretraživaču i traže od vas da potvrdite pokušaj pristupa vašem profilu. Ako to niste bili vi, odmah promenite lozinku!

Jedan trik je tehnika „forking“. Ručno napravljen alat od oko 18 cm (nazvan "viljuška" zbog dva šiljka na jednom kraju) ubacuje se u ulaz bankomata koji izbacuje gotovinu i hvata novac pre nego što izađe. Jednom kada se postavi „viljuška“, kada klijent izvrši podizanje, novčanice se blokiraju unutar bankomata, što dovodi do verovanja da postoji tehnički problem. Sve što kradljivci treba da urade je da sačekaju da osoba ode, a zatim uklone uređaj da bi uzeli novac.

Druga vrsta prevare koja je prisutna na svetskom niovu, ali i tržištu u Srbiji, odnosi se na bankomate koji se nalaze u okviru ekspozitura banke, odnosno u 24/7 zonama. U ovom slučaju, postavlja se lažni uređaj na ulazu u predvorje prostora sa bankomatima, a koji može očitati platnu karticu i omogućiti prevarantima kloniranje odnosno kreiranje kartica koje nose podatke preuzete sa originalnih. Ova prevara se sprovodi na organizovan način često uz prisustvo prevaranata koji svojm specifičnim ponašanjem skreću pažnju klijentu praveći sebi prostora za sprovođenje prevare.

Stoga jeodgovorno ponašanje važno u svakoj prilici kada podižete gotovinu sa bankomata. Pre transakcije, uvek se pobrinite da niko ne gleda preko vašeg ramena, zaštitite svoj PIN prilikom unosa na tastaturi bankomata od indiskretnih pogleda drugih osoba, odaberite bankomate na centralnim i prometnim lokacijama i pokušajte da sredstva sa bankomata podižete tokom dana.